Ko je odgovoran?



 


Naučnici!  Oni su ti koji ne izvršavaju svoje dužnosti što se tiče ljudi.  Oni  treba da pruže upućivanje, znanje i svest  ljudima, a oni to ne čine.  
Svi naši geniji i veliki talenti zauzeti su filozofijom, teologijom, sufizmom, jurisprudencijom, principima, literaturom, zmačenjima, izrazom, novotarijama, konjugacijom i sintaksom.  Tokom svih godina ispitivanja, razmišljanja i njihove  sopstvene naučničke  muke, oni ne pišu drugo do “praktične rasprave” o tome kako doseći čistotu za obredne molitve, o vrstama nečistoće, pravilima mesečnog pranja i sumnjama koje se javljaju u vezi obredne molitve.


Oni po strani ostavljaju pisanje rasprava o tome kako govoriti ljudima, rasprava o stupanju u kontakt  sa verskim istinama i o filozofiji stubova religije, rasprava o saobraćanju sa ljudskim znanjem i svešću, rasprava o razumevanju poslanikove (s.a.v.s.) tradicije i ličnosti imama (a.s.), rasparava o revolucionarnim namerama Karbale,  uvodnih rasprava o poslanikovoj (s.a.v.s.) porodici i šiitskom pokretu, rasprava o tumačenju misli i rasprava o veri ljudi.  Sve ove rasprave jesu napisane, ali bez odgovornosti, bez uloge vrhovnika.  Oni prenose svoju odgovornost na obične govornike u džamijama, ne na mudžtehide (verske vođe čiji se uputi slede u vezi praktičnih pitanja vere).  Zato je zadatak predstavljanja poslanikove (s.a.v.s.) porodice zadatak  propagiranja vere i proučavanja istina islama  sklon  “neuspesima starih religijskih škola”.  Iz ovoga razloga grupa mladih ljudi pristupa školama da bi proučavala islamske nauke (i unapređivala jurisprudenciju).  Ako su talentovani, uz veliki napor, postaju pravnici, mudžtehidi ili fagi (teolozi).  Ova grupa je zatočena kao nastavni kadar i odstranjena iz društva.  Oni koji ne uspeju u istrajnom učenju, usled pomanjkanja sposobnosti, talenta ili duhovnih odlika, ali poseduju tople, često umetničke glasove, dužni su da propagiraju i oglašavaju istine religije.  Treća grupa, koja nema ni jedno ni drugo, ni znanje ni glas, polazi trećim putem.  Oni postaju tihi i beščujni.  Pristupaju “svetim vratima” i, kao što to obično biva,  okreću glave od mudžtehida i govornika u  džamijama.


Usred ovoga, budite pravedni!  Kakva će  biti sudbina ljudi?  Kakva je sudbina njihove religije?  Nije potrebno da se naporno razmišlja.  Ne.  Samo posmatrajte.
To je to.  Zemlja koja je puna ljubavi i vere, narod  koji ima Kur’an i Nahdžul Balage (1) (Nahjal Balageh) od ‘Alija (a.s.), narod koji ima ‘Alija (a.s.), Fatimu (s.a.), Hasana (a.s.), Huseina (a.s.) i Zejnab (s.a.)  ima crvenu istoriju, ali crnu sudbinu.  Oni imaju kulturu i veru mučeništva, ali su mrtve.


Znamo da je za Jovanku Orleanku, osećajnu i sanjalačku devojku, postao san da se  bori za povratak kralja.  Vekovima, njen san je bio inspiracija slobodi, žrtvovanju i osećanju za revoluciju i podršku posvećenim, svesnim i naprednim Francuzima.
Istovremeno Zejnab (s.a.), sestra imama Huseina (a.s.), koja izvršava teži mandat od Huseinovog (a.s.), svojim ‘alijevskim (a.s.)  rukama  nastavlja pokret Karbale, suprotstavljajući se ubijanju, lažima, nasilju i histeriji.  Ona (s.a.) nastavlja pokret u vreme kada su svi heroji revolucije mrtvi i kada je dah preteča islama zarobljen u našim ljudima,  kada su iščezle Muhammedove (s.a.v.s.) vođe islama i ‘Alijeve (a.s.) vođe šiizma.  Ali, ona (s.a.) je preobraćena u “sestru koja oplakuje”.
Čujem prekorne povike protiv naučnika koji su odgovorni za  ovakve ideje, verovanja i misli ljudi.  Ne znam da li ovi prekori dolaze iz ‘Alijevog (a.s.) grla, ili iz dubina ljudske podsvesti.


Čime ste zaokupljeni?   Odakle govorite?  Zašto ne govorite?  Gde je svih ovih godina jedna knjiga za ljude o onome šta je u Kur’anu?  Mesto pohvala, veličanja, molitve, poezije, pesme, tugovanja  i paukove mreže o Rumijevoj ljubavi, zašto ste ‘Aliju (a.s.) zapečatili usta među ljudima?  Osoba koja govori persijski ne može lako razumeti šta je ‘Ali  (a.s.) rekao, ali sva dela La Martina (La Martine), francuskog pisca, mogu biti čitana na persijskom.  Šta kažete?  Sve pesme drevne Grkinje  Bilitis (Bilitis), dubioznog morala, mogu se čitati na persijskom, ali ‘Alijeve (a.s.) reči,  jedna ‘Alijeva izreka, ne mogu biti pročitani.


Gde je jedan mali, kratak, korektan izveštaj o stvarnim životima, verovanjima i ponašanju imama (a.s.)?  Vi puno govorite o njihovim karakterima, velikodušnostima i čudima, ali gde su knjige o njima?  Vi upijate njihova čudesa i u dane njihovih rođendana, ili na dane njihove smrti održavate svetkovine i obrede žalovanja.  Gde su besede za šiite, začarane ‘Alijem (a.s.), koje bi rekle ko je bio ‘Ali (a.s.) i ko je bila Fatima (s.a.) i kako su živela njihova deca (a.s.), kako su mislili, šta su radili i šta s u rekli?


Naši ljudi, koji provode živote u odanosti šiitskim svetiteljima,  koji plaču zbog tegoba sa kojima su se suočavali, koji im služe mesecima i godinama, koji slave njihovo ime, troše novac, iskazuju svoju odanost i strpljenje prema njima, zaslužuju da znaju stvarni život svakog pojedinog od svojih imama (a.s.).  Njihovi životi bi trebalo da posluže kao primeri za svakog pojedinca.  Njihovi životi, misli, reči, ćutanja, slobode, njihovo zatočeništvo, kažanjavanja, mučeništva, trebalo bi da probude svest, daju život, čistotu i humanost ljudima.  Ali, ljudi ih znaju jedino po njihovom broju (što će reći, šesti imam (a.s.), osmi imam (a.s.), itd…).


Ako običan čovek žali za imam Huseinom (a.s.) i na godišnjicu njegove smrti (ašura) udara  svoju glavu mačem i čak sa zadovoljstvom podnosi bol, a još uvek poznaje Huseina (a.s.) na jedan iskrivljen način i pogrešno razume Karbalu, ko je odgovoran?  Ako žena jeca svojim celim bićem, ako je podsećanje na imena Fatime (s.a.) i Zejnab (s.a.) prožima do srži, a da zna da je to moguće, ona bi, sa potpunom ljubavlju,  dala svoj život za njih, i ako još uvek potpuno ne poznaje Fatimu (s.a.) i Zejnab (s.a.) ko je odgovoran?

 



1 next