Istorija Bozijeg Poslanika2



Hidžra i prva godina u Medini

 

Poslanik s.a.v. je sa Ebu Bekrom boravio u pećini tri dana i tri noći. Hazreti Ali, Hind bin Ebi Hala (sin hazreti Hatidže), te Abdullah, sin Ebu Bekrov i Amr b. Fuhejra, njegov čoban, dolazili su im tajno da im donesu hranu i obavijeste o aktivnostima Kurejša. U jednoj od njihovih posjeta Poslanik s.a.v. je rekao Aliju da unajmi kamile za njega i Ebu Bekra. Pored toga, također ga je zadužio da sutradan izađe na ulice Mekke i glasno objavi da svako onaj koji je povjerio Muhammedu s.a.v. nešto na čuvanje treba da mu se obrati da primi svoje stvari nazad. Onda mu je rekao da organizuje preseljenje Fatima (Fatime, svoje majke, Fatime, Poslanikove kćerke i Fatime, Zubejrove kćerke) i svakog drugog člana porodice Hašim koji bi se odlučio na preseljenje.

Tako se spusti i četvrta noć na pećinu u kojoj je bio plemeniti Poslanik s.a.v. i njegov saputnik. Kada začuše mukanja kamila izađoše iz pećine. U susret im dođe Urajkit, iskusni vodič, vodeći za uzda tri kamile. Uzjahaše i krenuše za Jesrib. Kurejši izmoreni trodnevnom potragom već su se bili vratili kućama, tako su putevi bili pusti.

Od ove noći počinje brojanje godina po islamskom kalendaru. Međutim ono je uvedeno poslije Poslanikove smrti, kada je drugi halifa želio da ozvaniči početak islamskog kalendara. Do tada su Arapi bili naviknuti da broje godine od “Godine slona” tj. godine kada je Abraha napao Mekku sa vojskom koja je koristila slonove. Kako je u toj godini i Poslanik s.a.v. bio rođen, halifa je htio da islamski kalendar počne tom godinom ili eventualno godinom kada je Poslanik s.a.v. počeo sa pozivanjem u islam. Međutim, hazreti Ali b. Ebi Talib mu je sugerisao da se za početak brojanja uzme godina u kojoj je Poslanik s.a.v. preselio u Medinu, kada su muslimani našli sigurno utočište i zasnovali vlastitu državu. 

Razdaljina koju su trebali prevaliti iznosila je oko 400 kilometara. Plašili su se da neko od Arapa koje bi sreli na putu ne obavijesti Kurejše. Zato odlučiše da putuju po noći a dan koriste za odmaranje. Uprkos tim mjerama, bijaše otkriveni. Obavijestiše Saraku b. Malika, znažnog čovjek i čuvenog borca, koji izabra najbržeg konja i uputi se ka mjestu u kojem su bili viđeni. Kada ga ugleda kako juri prema njima Poslanik s.a.v. osta smiren i ravnodušan, ali njegov saputnik poče pokazivati znakove straha. “Ne brini s Allah je snama,”Poslanik s.a.v. mu reče. Onda podignu ruke u dovu i reče kratku molitvu: “Bože, sačuvaj nas zla ovog čovjeka!” Odjednom napadačev konj se prope i zbaci jahača. Saraka vidje u tome zao omen, pa preplašen ustade i reče Poslaniku s.a.v. : “Predajem ti sve što posjedujem, i učinit ću sve što mi kažeš.”

“Od tebe mi ništa ne treba.” Poslanik s.a.v. mu kratko reče.       

U ponedeljak, 12. rebiul evvela stigoše u mjesto Kubu, udaljeno od Medine oko tri kilometra. Tu Poslanik s.a.v. ostade do kraja sedmice čekajući dolazak hazreti Alija i njegovih saputnika. Za vrijeme tih nekoliko dana postavio je temelje džamije, danas poznate kao Mesdžidul-Kuba.

Nakon što je vratio vlasnicima sve stvari koje su bili povjerili Muhammedu s.a.v., hazreti Ali, zajedno sa Fatimama i preostalim muslimanima, kreće za Poslanikom s.a.v. ka Medini. Međutim, mušrici saznadoše za to pa se dadoše u potjeru. Stigoše ih i ispriječiše se na putu. Zla slutnja obuze muslimane i žene počeše naglas plakati. Dvadeset dvogodišnji Ali ščepa sablju i priđe potjeri. “Neka mi dođe svako od vas ko želi da mu tijelo bude iskomadanao i krv prolivena”, reče im sa vidnim znakovima ljutnje na licu. Ovi se sada povukoše i skloniše s puta.

Ibn Esir piše: “Kada je Ali stigao u Kubu, stopala su mu krvarila iz mnogih rana. Rekoše Poslaniku s.a.v. da je stigao ali da nije u stanju doći do njega. Poslanik s.a.v. odmah ustade i žurno ode do mjesta gdje je Ali ležao. Uze ga u naručje i kada ugleda u kakvom su mu stanju noge poče da plače."

U Jesribu, koji sada postade Medinetur-Resul (Poslanikov grad) ili kraće samo Medina, desi se veliko veselje. Muslimani su se radovali što sada među sobom imaju osobu čije ime su spominjali svakog dana u namazima. Njihovoj sreći nije bilo kraja. U njegovu čast pripremiše grad tako što očistiše svoje kuće od idola i zapališe sve one koji su stajali na javnim mjestima. Svako pleme je željelo da Poslanik s.a.v. živi među njima. Vođe plemena Avs i Hazredž grabile su uzde Poslanikove kamile da bi je vodile ka svojim dijelovima grada. “Pustite kamilu!” Poslanik s.a.v. im je blago rekao, “moje boravište će biti tamo gdje se ona sama zaustavi.” Kamila se zustavi na ledini koja je pripadala dvojici braće siročadi koji su živjeli sa Esadom b. Zuraretom. U blizini je bila i kuća Ebu Ejuba, pa njegova majka iskoristi priliku, uze Poslanikove stvari i unese ih u svoju kuću. Sada nadmetanje i prepirka počeše uzimati maha između ove dvije porodice. Poslanik s.a.v. je ubrzo prekide rekavši da neko ode po njegove stvari, a Esadu b. Zuraretu reče da povede kamilu svojoj kući. 

Sa dolaskom Poslanika s.a.v. Abdullah b. Ubej, uglednik koji je očekivao da bude postavljen za vladara Jesribskih Arapa, ostade praznih ruku. Nije krio svoje neprijateljstvo, pa prvom prilikom kada je izašao pred Poslanika s.a.v. reče: “Vrati se onima koji su te zaveli, i ne pokušaji da nas ovdje zavedeš!” Sead b. Ubada iz straha da Poslanik s.a.v. ne pomisli da Abdullah govori u njihovo ime, objasni mu da se on tako ponaša jer mu je on zauzeo mjesto vladara Avsa i Hazredža.



1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 next