Fitret



Termin „fetrat" čini značajnu temu jednog dela filozof­skih rasprava s obzirom na činjenicu da važne filozofske teme predstavljaju tri debate: Bog, svet i čovek. Fetrat je diskusija, odnosno rasprava vezana za čovekovu prirodu i s pravom se može tvrditi da predstavlja jedan stav, gledište u vezi Tvorca (Boga) i čoveka, to jest sa jedne strane se odnosi na Boga, a sa druge na čoveka. U islamskim izvorima (Kur'anu i sunnetu) se izrazito insistira na principu Fetrata, o čemu će docnije biti reci. Ono što se u Kur'anu navodi kao fetrat čoveka jeste jedan poseban stav i gledište o čoveku. Šta u stvari predstavlja sam termin „fetrat"? Da li je neko kori­stio ovaj termin pre nego što se objavi Kur'an, ili ta reč pri­pada onoj grupi termina i izraza koje je Kur'an prvi put upotrebio o čoveku? Očigledno je da ovaj izraz nije zabeležen pre nego što se objavio Kur'an, i prvi put u Kur'anu je upotre-bljena ova reč o čoveku (kasnije ćemo navesti argumente).

Najpre je neophodno utvrditi značenje samog termina „fetrat", kao i da tačno odredimo od kojeg korena je izve­dena ova reč.

Drugo pitanje o kome moramo raspravljati je to da li čovek uopšte poseduje niz prirođenih osobina, koje ćemo definisati, ili ne, tj. uopšte nema nikakav „fetrat"?

Naša treća diskusija će biti o veri i to da li je vera pri­rođena čoveku kao ljudskom biću ili ne? U Kur'anu je ja­sno rečeno da je vera prirođena čoveku. Mi moramo da vo­dimo jednu naučnu diskusiju o veri i o čoveku i da utvrdimo da li je vera u suštini prirođena ili ne.

Fetrat i Tarbijat (vaspitanje)

Nesumnjivo da ovo pitanje ima svoj domet u brojnim ograncima različitih oblasti, kao u diskusiji o obrazovanju

i vaspitanju, koja je veoma opsežna rasprava. Ukoliko čo­vek poseduje niz urođenih osobina, tada je neophodno da njegovo vaspitanje bude u skladu sa ovim osobinama. Ako se i eventualno koristi sam termin „tarbijat", bilo svesno ili nesvesno, razlog je isti, jer „tarbijat" znači „gajenje", „vaspitanje" i „podizanje", a to zahteva prihvatanje posto­janja niz sposobnosti i talenata kod čoveka, koji se danas tumače kao niz ljudskih karakteristika.

Razlika između tarbijata i ,,san'at"-a je u tome što se u 'san'atu" radi o „konstruisanju", što znači da se najpre kod čoveka pojavljuje ideja, a potom koristi neki materijal i stvari u cilju ostvarivanja ideje,- i njemu je posve beznačajno da li će taj materijal ili sredstvo biti usavršen ili pak, izgubljen tokom delanja: cilj je u tome da se dostigne do sopstvenog ,,ega".

Jedan drvoseča, arhitekta ili građevinac, kojima je posao da grade, konstruišu, moraju formirati sopstveni cilj jer za njih ne predstavlja značaj količina drveta, gvožđa, cementa u izvornom obliku i materiji, već njihovo usa­vršavanje ili pak uništavanje, to jest ponekad je potrebno da materijal bude rastvoren u dehće.

Ali jednom baštovanu koji istovremeno ima neki vla­stiti cilj i potrebu, kojem je posao gajenje prirode, cveća, trave - odnosno ima u vidu prirodu, cveće, travu - ovo predstavlja put samorazvoja i usavršavanja samo njemu svojstven i u tom smislu gajenje je predstavljeno u tom prirodnom urođenom pravcu.



1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 next