KULTURA RAZGOLIĆENOSTI



Pogledajmo, takođe, odeću koja se nosi u našem susedstvu, odeću  Arapa, lokalnu nošnju u Indiji, Pakistanu i Maroku, kao i narodnu nošnju afričkih plemena. Šta vidimo? Postoji li nešto što je zajedničko za ove raznovrsne nošnje, i u čemu su one slične sa odećom koja se nosi u Iranu?

Svakako, odgovor može biti samo potvrdan. Ovde smo i kroz  ilustracije predstavili uzorke tradicionalnih narodnih nošnji koje još uvek nisu pale pod uticaj Zapada. Pre svega, vidimo da im je zajedničko to što su sve dugačke i široke, da ne ističu telo i da se skoro po pravilu nose u kombinaciji sa kapom ili turbanom. Naravno, one se  u mnogome i razlikuju, npr. u vrsti tkanine, boji, načinu šivenja, broju delova i drugim karakterističnim detaljima, ali se, ipak, pomenute sličnosti jasno ističu, i pored mnogih razlika, koje su određene raznim okolnostima, a prvenstveno mesnim, socijalnim i ekonomskim. Ovu geografsku  šetnju  mogli bi upotpuniti istorijskim istraživanjem; ako posetimo muzeje odeće u evropskim zemljama, uverićemo se da je nošnja koju su Evropljani i Evropljanke nosili tokom Srednjeg veka i kasnije, bila široka i dugačka i po tome veoma slična današnjoj nošnji drugih naroda koji nisu pretrpeli uticaj Zapada.

Ukoliko istražimo kakva je bila odeća iranskih naroda pre islama, ustanovićemo da je i tada važilo isto pravilo. Znameniti vajarski i slikarski radovi i sačuvani crteži koji pripadaju različitim razdobljima preislamskog Irana, nedvosmisleno pokazuju da je i muška i ženska odeća nošena  u tom periodu bila dugačka i široka. Na primer, na dva ženska kostima iz doba Ahemenida i Aškanida vidimo da žene na glavi uglavnom imaju veo i nose dugačke haljine koje im pokrivaju gležnjeve.

Šta vidimo ako naš pogled usmerimo ka evropskim zemljama, Americi i gradovima koji su pod uticajem Zapada? Odeća je, naravno, opet raznovrsna i raznolika, i veoma brzo se menja na početku svakog godišnjeg doba. Ipak, i ovde su prisutne zajedničke crte, u smislu što je odeća na Zapadu, bilo muška ili ženska, uska, kratka i pripijena uz telo, i u tom pogledu  je sasvim suprotna odeći starosedelaca i tradicionalnim nošnjama naroda koji još nisu potpali pod uticaj i potpunu dominaciju zapadne kulture.

O čemu se radi? Zašto se ljudi koji ne pripadaju Zapadu, pojavljuju u društvu najčešće u dugoj i širokoj odeći, a Zapadnjak u uskoj i kratkoj? Često, kada pitamo zašto su istočnjaci bili onakvi, a zapadnjaci su ovakvi, naši sagovornici nam uvek, na isti, standardizovan način zatvaraju usta, i brže bolje odgovaraju da je razlog za to što Istok u prošlosti nije imao razvijenu nauku i tehnologiju, a Zapad ih danas ima. Ako upitamo zašto su istočnjačka arhitektura, život u gradovima i selima Istoka, istočnjačka medicina, navodnjavanje i napajanje vodom na Istoku bili takvi kakvi su bili, i zašto je na Zapadu tako kako jeste, čujemo odgovor da su najnovija tehnologija i nauka uzroci ovih razlika, i da je to dar koji današnji Zapad ima, a koji jučerašnji Istok nije imao. Ovakav odgovor veoma često izgleda zadovoljavajući, ili u najmanju ruku ućutkujući.

Međutim, ako se upitamo zašto su ranije ljudi obično šili široku i dugačku odeću, a Evropljani i Amerikanci i danas šiju usku i kratku, da li i tada neko može reći da je i ta razlika posledica industrijske i naučne zaostalosti Istoka i razvijenosti savremenog Zapada? Da li, zbog toga što je za šivenje tesne odeće potrebna nova nauka i razvijena zapadna tehnologija, narodi ostalih zemalja koje ne pripadaju Zapadu, su u prošlosti šili, a i danas šiju široku odeću?

Ako prosudimo malo bolje, videćemo da je pitanje odeće jedno od onih pitanja koje se ne može rešiti šablonom tipa "naučni i industrijski napredak Zapada i zaostalost Istoka". Pre hiljadu godina šivenje tesne odeće nije bio nikakav težak  niti komplikovan posao sa kojim ljudi nisu mogli izaći na kraj, kao što to, usotalom, nije ni danas. Tačno je da je šivaća mašina izmišljena u poslednjih sto pedeset godina, ali to nije izazvalo značajne promene u krojačkoj industriji, već je samo ubrzalo šivenje odeće. Ako odeću od pre hiljadu godina uporedimo sa današnjom, nećemo videti nikakvu značajnu razliku u samoj tehnici šivenja. Jedna od tehnika koja je u prošlosti prešla svoj put usavršavanja bila je upravo tehnika šivenja na koju moderna nauka i tehnologija nisu uticale, i zato se ne može reći da današnji krojači mogu da sašiju odeću kakvu nisu mogli nekadašnji.

Uostalom, koliko god da se stari narodi, saglasno merilima savremenog Zapada, smatraju zaostalim, oni su ipak znali da će šivenjem užih pantalona ili kraće suknje uštedeti na materijalu, i da je to u njihovu korist. Prema tome, ne može se reći da je ova razlika u izgledu odeće posledica razvijenosti, odnosno zaostalosti, kao što se ne može ni reći da bi ljudi na Istoku, kada bi mogli, nosili istu onakvu odeću kakvu danas nose ljudi na Zapadu. Ne, istočnjaci su mogli i mogu da šiju usku i kratku odeću, ali su, i pored toga što im to ekonomski gledano nije donelo korist, odabrali i prihvatili da šiju i nose duge i široke odevne predmete, kao što su marama i turban. Još je važnije to što su ljudi na Zapadu mogli da šiju i oblače «istočnjačku» odeću, ali to nisu uradili, već su odabrali tesnu i odeću pripijenu uz telo.

Sad kad je postalo jasno da razlika u formi odevanja u istočnoj i zapadnoj civilaciji nije potekla i ne potiče iz neznanja i zaostalosti, potrebno je uzrok za to potražiti na drugoj strani. Dakle, šta je uzrok?  Ako uzmemo društvene, ekonomske i geografsko-regionalne okolnosti u kojima su ljudi nekada, a i danas, nosili i nose široku i dugačku odeću, i uporedimo  ih sa prilikama u zapadnoj civilizaciji, videćemo da nijedan od ovih parametara ne može biti uzrok  za te razlike. Ne može se reći da čovek u prošlosti nije radio, i da je rad primorao savremenog čoveka na Zapadu da odabere tu vrstu odeće. Ne može se reći da je vazduh u prošlosti bio hladan, a da je danas topliji; ne može se reći da je tkanina nekada bila jeftina i da je nje bilo u izoblju, a da je današnja kratka odeća posledica nedostatka materijala i slično, ne, jer bi sve to ličilo na šalu. Treba reći da istočnjački pogled na svet i njegov sistem vrednosti zahtevaju takvu odeću, a da je današnje odevanje na Zapada, takođe, primereno pogledu na svet i kulturi savremenog Zapada.

Veza između odeće i kulture na Zapadu

Sada je trenutak da se upitamo: kakva postoji veza između tesne i kratke odeće na savremenom Zapadu, i kulture i zapadnog pogleda na svet? Način odevanja je nešto čime se čovek ponosi, zbog toga je oblačenje u svakoj civilizaciji direktno povezano sa suštinom čoveka i načinom kako ga ona definiše. Šta predstavlja čovek u savremenoj zapadnoj civilizaciji? Umesto odgovora, postavljamo pitanje: šta, zapravo, može da bude čovek u jednoj civilizaciji koja je u svojoj biti materijalna? Pre više od četiri veka, Bog je nestao iz društvenog života Evrope i povukao se u crkvu. Duhovnost je ostala da tavori negde na periferiji društvenog života, a struktura zapadne kulture i civilizacije postala je u potpunosti materijalne prirode.



back 1 2 3 4 5 next