KULTURA RAZGOLIĆENOSTI



Glavni razlog za pojavu odeće je, kao što smo već rekli, čovekova potreba da sačuva svoju sigurnost, čednost i lepotu. Međutim, pogrešno je misliti da sve razlike i raznovrsnost, koje se u različitim periodima sreću na nošnjama pripadnika različitih društava, možemo objasniti samo pomoću ova tri parametra. Ako bacimo pogled na različite društvene grupacije uočićemo  razlike u odevanju  između žena, muškaraca i dece. Takođe, razlikuje se način odevanja ljudi u ruralnim i urbanim sredinama. Ni u samom gradu, domaćice se ne oblače kao zaposlene žene. Zanatlije i pripadnici raznih profesija

nose odeću prilagođenu poslu kojim se bave.

Pripadnici  različitih slojeva društva se oblače saglasno sopstvenom imovnom stanju i prihodima. Klimatski uslovi svake pojedinačne oblasti oblikuju  kulturu odevanje ljudi koji u njima žive.

 Obično i religije imaju neki kodeks o oblačenju. Islam, takođe, definiše propise vezane za oblačenje. U našem današnjem društvu, to najbolje ilustruje izraz hidžab*,  koji označava islamski način odevanja.

U okviru ovog izlaganja gde se prevashodno razmatra uticaj različitih faktora na izgled, obim pokrivenosti i vrstu odeće, ne nameravamo da o tim uticajima raspravljamo i sa tačke gledišta islamskih zakona i raspravljamo o granicama i kvalitetu odevenosti.[1] Ono što je posebno uzeto u razmatranje jeste "povezanost odeće i kulture"; podvlačimo da naglašavanje te uzajamnosti ne znači da smo zanemarili ili izrazili sumnju u povezanost odeće sa ostalim, takođe, brojnim faktorima. Ukoliko je ova rasprava izostavila da pomene i druge uticaje, jedini razlog za to je taj što povezanost kulture i odeće posmatramo u unutar povezanosti odeće sa drugim uticajima kao što su socijalni, klimatski, ekonomski i istorijski, a ne samu za sebe. Drugim rečima, smatramo da je uticaj kulture na odeću od većeg i šireg značaja, da bismo o njemu govorili samo u okviru ostalih uticaja, i verujemo da sve promene u odevanju koje nastaju pod uticajem drugih faktora, isključujući kulturni, zavise od povezanosti odeće i kulture, i sadržane su unutar granica koje postavlja kultura.

Povezanost odeće i kulture

Kao prvo, svi znamo šta je odeća, i zbog toga je nećemo posebno definisati. Međutim, kultura  je pojam koji zahteva da se definiše i objasni šta se pod njom, zapravo, podrazumeva. Njena definicija, po našem shvatanju, glasi: kultura je  najopštiji način percepcije sveta unutar jedne zajednice, percepcije koja je podudarna sa smislom koji je to društvo dodelilo čoveku i postojanju, i koja je opšta i univerzalna u meri u kojoj obuhvata individualne i zajedničke vrednosti i merila. U ovom izlaganju povremeno smo koristili izraz "pogled na svet" da bi označili kulturu i njene sinonime

Mi smatramo da "pogled na svet" svakog naroda ima jakog uticaja na formu i kvalitet mnogih vidnih aspekata njegovog života. Svet koji grade ljudi i u njemu žive, u mnogo čemu se oslanja na način njegovog pogleda na svet. U zavisnosti od toga kako shvata egzistenciju i život, i koje vrednosti smatra dominantnim, svako društvo ostavlja sebi svojstven stil i izraz u arhitekturi, građevinarstvu i  u kulturi odevanja. Kultura svakog naroda pronalazi svoj izraz kroz različite aspekte njegovog postojanja i prema njegovim duhovno-moralnim  civilizacijskim tokovima - industriju, ekonomiju, upravljanje, urbanizam, arhitekturu i umetnost. Ako malo bolje pogledamo, videćemo da se u svakom od ovih aspekata, kao u ogledalu, odražavaju duh koji u njemu dominira i njegova opšta kultura. Ova povezanost odeće i kulture posebno se primećuje na odelu došljaka, tek prispelog u novu sredinu, po kome će se najlakše i najbrže prepoznati. Reklo bi se da ljudi komuniciraju odećom i da svako sebe predstavlja na jeziku odeće koju nosi - ko je, odakle dolazi i kojoj kulturi pripada.

Razlike u oblačenju ljudi iz različitih sredina ne proizilaze samo iz geografskih, klimatskih, socijalnih, ekonomskih, profesionalnih i starosnih specifičnosti, već i usled kulture i njihovog pogleda na svet. Način oblačenja se razlikuje i prema tome kako ljudi vidi svet i u njemu se suštinski prepoznaju, na koji način promišljaju o svojoj sudbinu, i u čemu vide svoje blagostanje.  U najkraćem, svrha našeg predstojećeg razmatranja je u sledećem: ako pretpostavimo da religija ćutke prelazi preko pitanja oblačenja u društvima kakvo personifikuje savremeni Zapad, koje o tome, s druge strane, nije ustanovilo nikakav kodeks, opet se ne može reći da sferom oblačenja ne vladaju nikavi propisi,  da nema razloga da se pojasni zbog čega se ovi ljudi odevaju baš tako, a ne drugačije, a da su vrsta odeće i  njene izmene stvar slučaja koja zavisi od ukusa pojedinaca. Mi smatramo da svaka  materijalna, duhovna i socijalna pojava u svetu ima svoj uzrok, i da se ništa ne događa kao igra slučaja ili proizvod sreće. Shodno tom uverenju, smatramo da ako već religija i zakon na Zapadu nisu doneli kodeks oblačenja,  ne treba misliti da ljudi uživaju potpunu slobodu u oblačenju, da njihovo odevanje ne poštuje nikakva merila i principe, i da je izvan svakog uviđanja. Čovekovo odevanje prevashodno je uslovljeno kulturnim obzirima njegove sredine, a zatim i  njegovim ličnim ukusom. Savremeno zapadno društvo sa nama razgovara posredstvom odeće koju nosi, a kroz taj govor možemo čuti filozofiju i kulturu Zapada.

Dokaz za rečeno

Ovo su tvrdnje koje valja dokazati. Koje tvrdnje? Još jednom ponavljamo: vrsta i izgled odeće žena i muškaraca u svakom društvu, ne zavise samo od ekonomskih, socijalnih i klimatskih uslova tog društva, već u velikoj meri i od dominantnih kulturnih vrednosti i pogleda na svet toga društva čiji su ogledalo i odraz.

Kao potvrdu za naše reči, osmotrimo svet koji nas okružuje i uzmimo u razmatranje dve njegove sfere: prva je materijalistički svet Zapada, koji karakterišu nauka, tehnologija i osvajanje, a drugi svet je baštinik drevnih kultura i civilizacija koji je pretrpeo poraz kada se našao na udaru zapadne kulture i koji je na putu da svoje celokupno duhovno nasleđe baci pod noge te civilizacije. Tu spadaju zemlje islamskog sveta, Indija, veliki delovi Afrike, Jugoistočna Azija i starosedelečka plemena američkog kontinenta. Pogledajmo kako se oblače narodi u zemljama koje još nisu pale pod uticaj Zapada. Krenimo od Irana i pogledajmo nošnju seoskog stanovništva, raznovrsnih plemena i naroda, Kurda, Baluča, Bahtijarija, Gašgaija, i odeću žena do kojih nije doprla zapadna kultura,  svešteničku odeću ... Pređimo na kratko preko ovih nošnji i pogledajmo da li među nošnjama iranskih naroda koji su ostali izvan zapadnog uticaja, uprkos razlikama u formi, bojama, stilu i dimenzijama,  postoje i neke zajedničke i opšte crte?



back 1 2 3 4 5 next