KULTURA RAZGOLIĆENOSTI



U kakvoj je relaciji imovinsko stanje i društveno-ekonomski položaj pojedinca sa načinom njegovog oblačenja?

Kakvu odeću nose pripadnici različitih slojeva društva u određenom društvu?

Kakav je stav religija po ovom pitanju?

Koji zakoni su ustanovljeni u građanskom pravu kada je u pitanju odevanje ljudi?

Kako su tokom istorije nastajale i pod kojim uticajima su se odvijale promene u odevanju različitih naroda?

Kakve razlike u odevanju ljudi se zapažaju na različitim tačkama zemljine kugle i u različitim klimatskim uslovima?

Izgleda da odgovor na svako od ovih, ali i na brojna druga slična pitanja, treba potražiti u detaljnim i dugim raspravama. Istraživači iz raznih oblasti su uložili mnogo truda u istraživanju i razmatranju ovih pitanja i o tome napisali mnoge  knjige.

Na osnovu dosadašnjih istraživanja utvrđeno je da odeća ispunjava najmanje tri čovekove potrebe: prvo, štiti ga od hladnoće i toplote, kao i snega i kiše; drugo, pomaže mu da sačuva svoju čednost i stidljvost, i najzad, čini da čovek izgleda uredno, lepo i dostojanstveno.

U određenom pogledu, čovekovo odelo se može porediti sa njegovim prebivalištem. Čovek je u početku gradio kuće da bi se zaštitio od hladnoće, toplote i životinjskih napada, ali osim u ove svrhe, kuća mu je služila kao sklonište i prebivalište, gde je unutar četiri zida, mogao da uredi svoj život i rasporedi svoje lične stvari.

Osim toga, kuća je prostor u kome on prema svojim mogućnostima može da izrazi i zadovolji svoj ukus i smisao za lepo. Odeću, dakle, možemo smatrati za "kuću" ili tačnije rečeno, "prvu kuću" svakog čoveka. Odeća je čovekova lična kuća, jer svako ponaosob, pre svega, stanuje u svojoj odeći, a tek onda u svojoj kući. U tom smislu, možemo reći da svako od nas, kada se radi o odeći koju imamo na sebi, ustvari nosi kuću.



back 1 2 3 4 5 next